ODRŽIVOM POLJOPRIVREDOM DO BOLJE KLIME

Poljoprivreda i klima

Poljoprivreda je veoma izložena klimatskim promenama, jer poljoprivredne aktivnosti direktno zavise od klimatskih uslova. Poljoprivreda takođe doprinosi klimatskim promenama ispuštanjem gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu. Dva snažna GHG gasa nusproizvodi su poljoprivredne aktivnosti

• Metan (CH4) - iz procesa varenja stoke i skladištenog đubriva za životinje
• Azotni oksid (N2O) - iz organskih i mineralnih azotnih đubriva

Međutim, poljoprivreda takođe može doprineti ublažavanju klimatskih promena smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte i sekvenciranjem ugljenika uz održavanje proizvodnje hrane.

Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu?

Uticaj klimatskih promena oseti se širom EU, a posebno evropske poljoprivrede, kroz:

• promena obrasca padavina
• porast temperature
• promenljivost u sezonalnosti
• ekstremni vremenski događaji, poput vrućina, suša, oluja i poplava

Ljudski sistemi i ekosistemi u Evropi su ranjivi na velike uticaje klimatskih promena kao što su rečne poplave, suše ili obalne poplave.

U različitim regionima, kombinacija različitih vrsta ovih uticaja može pogoršati ranjivosti. Poljoprivreda će biti najviše pogođena u južnim i jugoistočnim regionima EU.

Ublažavanje klimatskih promena

Što se tiče budućnosti poljoprivrede u skladu sa promenljivom klimom, može se preduzeti niz mera prilagođavanja koje se odnose na poljoprivredne prakse, na primer sadnju, žetvu i polevanje / đubrenje postojećih kultura, korišćenjem različitih sorti, diverzifikaciju useva, primenu prakse upravljanja.

Ublažavanje može potencijalno smanjiti uticaj klimatskih promena, a prilagođavanje može umanjiti štetu tih uticaja. Oba pristupa zajedno mogu doprineti razvoju društva koja su otpornija na klimatske promene.

Prilagođavanje klimatskim promenama (adaptacija)

Prilagođavajuće mere (kako na farmama tako i na sektorima) u poljoprivredi kreću se od tehnoloških rešenja do prilagođavanja u upravljanju ili strukturama gazdinstva i do političkih promena, kao što su planovi prilagođavanja.

Što se tiče adaptacije na nivou farme, moguća kratkoročna i srednjoročna adaptivna rešenja mogu obuhvatati:

• prilagođavanje vremena operacija na farmama, kao što su datumi sadnje ili setve i tretmani
• tehnička rešenja, poput zaštite voćnjaka od oštećenja mraza ili poboljšanja sistema ventilacije i hlađenja u skloništima za životinje
• izbor useva i sorti bolje prilagođen očekivanoj dužini vegetaativne sezone i raspoloživosti vode i otporniji na nove uslove temperature i vlage
• prilagođavanje usjeva uz pomoć postojeće genetske raznolikosti i novih mogućnosti koje nudi biotehnologija
• poboljšanje efikasnosti suzbijanja štetočina i bolesti putem na primer boljeg nadgledanja, raznolikih rotacija useva ili integrisanih metoda upravljanja štetočinama
• efikasnije korišćenje vode smanjujući gubitke vode, poboljšavajući prakse navodnjavanja i recikliranje ili skladištenje vode
• poboljšavanje upravljanja zemljištem povećanjem zadržavanja vode radi očuvanja vlage zemljišta i upravljanja pejzažom, poput održavanja pejzažnih karakteristika koje pružaju utočište stoci
• uvođenje pasmina stoke koje više podnose toplotu i prilagođavanje načina ishrane životinja pod uslovima toplotnog stresa.

Prilagođavanje na nivou sektora može uključivati:

• identifikacija ranjivih područja i sektora i procena potreba i mogućnosti za promenu useva i sorti kao odgovor na klimatska kretanja
• podrška poljoprivrednim istraživanjima i eksperimentalnoj proizvodnji čiji je cilj selekcija usjeva i razvoj sorti koje najbolje odgovaraju novim uslovima
• izgradnja adaptivnih kapaciteta podizanjem svesti i pružanjem istaknutih informacija i saveta o upravljanju farmama

CAP i klimatske promene

Zajednička poljoprivredna politika (CAP) nudi niz instrumenata za pronalaženje adekvatnih odgovora na izazove klimatskih promena, održiviju poljoprivredu EU. S obzirom na pritisak na prirodne resurse, poljoprivreda mora poboljšati svoj rad u okolini kroz održivije metode proizvodnje. Poljoprivrednici se takođe moraju prilagoditi izazovima koji proizilaze iz klimatskih promjena i moraju da preduzmu akcije ublažavanja i prilagođavanja (npr. Razvijanjem veće otpornosti na katastrofe, poput poplava, suše i požara). Održivo upravljanje prirodnim resursima i klimatske akcije predstavljaju jedan od tri glavna cilja ZPP-a.

Poboljšana održivost će se postići kombinacijom komplementarnih efekata različitih instrumenata.

• Prvo, postoji pojednostavljeni i ciljaniji mehanizam unakrsne usaglašenosti, koji predstavlja osnovni sloj ekoloških zahteva i obaveza koje treba ispuniti da bi se dobila puna sredstva za CAP.
• Drugo, od 2015. pa nadalje, CAP je uveo novi instrument politike, Zeleno direktno plaćanje. Ovo „zeleno plaćanje“ odobrava se za sprovođenje tri obavezne prakse, a to su diverzifikacija useva, područja ekološkog fokusa i trajni travnjaci, čije su ekološke koristi za biodiverzitet, kvalitet vode i tla, zasedavanje ugljenika i pejzaže. Predstavlja 30% budžeta za direktna plaćanja. Pošto je zelena direktna uplata obavezna, ona ima prednost uvođenja prakse koje su na većem delu poljoprivrednih površina koje se koriste, pogodne za životnu sredinu i klimatske promene.
• Treće, nadolazeći na ove obavezne elemente, ruralni razvoj i dalje igra ključnu ulogu u postizanju okolišnih ciljeva ZPP i borbi protiv klimatskih promjena. Ciljevi politike ruralnog razvoja prevode se u prioritete na nivou EU.

Dva od ovih ciljeva direktno se tiču zaštite životne sredine i klimatskih promena:

1. „Obnavljanje, očuvanje i unapređenje ekosistema zavisnih od poljoprivrede i šumarstva"
2. „Promovisanje efikasnosti resursa i podrška prelasku ka ekonomiji sa niskim udelom CO2 u sektoru poljoprivrede, hrane i šumarstva“

Povrh svega, inovacije, kao i klimatske promene i životna sredina su umreženi ciljevi unutar politike ruralnog razvoja EU, što znači da ova tri cilja treba da se integrišu / odraze u strategijama i izboru država članica.

Fokus politike ruralnog razvoja na održivost jasno je vidljiv iz činjenice da najmanje 30% budžeta svakog programa ruralnog razvoja mora biti rezervisano za dobrovoljne, ciljane mere koje su korisne za životnu sredinu i klimatske promene.

Čitav niz komplementarnih instrumenata politike popraćen je povezanim merama obuke i drugom podrškom Savetodavnog sistema za poljoprivredu, uvidima stečenim iz Partnerstva za inovacije i primenjenim istraživanjima koja će pomoći poljoprivrednicima da primene odgovarajuća rešenja za svoje specifične situacije.

(Izvor: https://ec.europa.eu/info/food-farming-fisheries/)